CHRONOLOGIE

ХРОНОЛОГИЈА ЈЕДНЕ ПРИЧЕ

Распад, бивше нам Отаџбине, СФР Југославије деведесетих година протеклог столећа довео је до тога да спортска и друга удружења у диаспори доживе исту судбину заједничке нам државе. По оној народној, ”да свака птица своме јату лети” заједничка удружења дијаспоре” распала” су се по етничком принципу, па су тако настала: српска, хрватска, бошњака, албанска, македонска урдужења и клубови.
Ратна збивања у отаџбини убрзали су оснивање клубова и удружења по етничкој припадности и међу Србима у Швајцарској.

У најисточнијем месту Кантона Солотурн у Шененверду, у Арауерштрасе 23, 1992 године основан је хуманитарни клуб ”СВ. АРХАНГЕЛ ГАВРИЛО».

Господин Мило Антић и чланови удружења, тих година 1992-1997 су се бавили хуманитарним
радом, скупљајући и возећи хуманитарну помоћ угроженим подручјима у Отаџбини. На многобројне хуманитарне забаве у организацији овог удружења, долазили су родитељи са децом, па се родила идеја о оснивању допунских школа са наставом на српском језику. Једно такво оделење српске допунске школе почело је да делује у Олтену. Наставница је била госпођа Анђелка Красојевић. Почетком школске године, средином Августа месеца 1997 год. неко од родитеља (Радан Поповић) је дао идеју да се оснује фолклорна секција.
 Речено учињено!

Већ, следеће Недељe дошло је седморо деце на пробу у заказано време: Тања, Драгана и Нада Кнежевић, Наташа Кнежевић, Петра Караџић, Бранка Поповић и Јован Арсенијевић.
Без уметничког руководиоца, без музике (корепетиције) није се могло озбиљно почет са радом. Учитељица допунске школе на српском језику из Олтена, гђа. Анђелка Красојевић је већ за следећи викенд ангажовала Микија Лукића који је већ тада радио у Солотурну, Балшталу и Биру.

Сада се могло озбиљније кренути!
У почетку су пробе биле само недељом, што је за почетак било више него довољно. Растао је број деце, почели су и први наступи (црне сукњице, беле блузице за девојчице а за дечаке црне панталоне и беле кошуље). 

На једном таквом наступу, Јануара месеца 98. Године, на прослави школске Славе, св.Саве у Оенсингену, требало је примити захвалницу за дечији наступ. Нико од присутних родитеља није се осетио прозван ни позван да у име деце прими захвалницу за учешће у програму. Био је то добар разлог и повод да се оснује друштво које ће имати управу, која ће стајати испред и иза друштва. 10. Маја 1998 године, у просторијама друштва, предложено је неколико имена која би могла доћи у обзир за име друштва. Једногласно је усвојено име: